Основна школа „Војислав Вока Савић“ у Лазаревцу је најстарија школа у нашем граду. Почела је да ради 1. 10. 1889. на месту данашњег Дома за пензионере у Улици краља Петра I бр. 25. То место се звало Караберзије. Сем Лазаревчана наставу су похађали малишани из Чибутковице, Бурова и Дрена.
    Нову школску зграду Лазаревчани подижу 1906. године. Први учитељи су били поп Марко из Маркове Цркве, учитељица Јелена непознатог презимена за коју се зна да је завршила Учитељску школу у Београду.
Као четвороразредна основна школа ради до 1955. године. Тада се спаја са Прогимназијом   и добија ново, садашње име  „Војислав Вока Савић“. Данашња зграда је започета 5. 9. 1958. године, а довршена је 1959. године, када је почела са радом.Тада је имала 728 ђака, а  данас има 1043 ученика.
    Матична школа у Лазаревцу има и три подручна одељења: Шопић, Дрен и Бурово.
У непосредној близини школе је храм Св. Димитрија, црква спомен костурница изгинулих српских и аустроугарских ратника из Колубарске битке у I светском рату.
По томе је јединствен пример у свету да заједно буду сахрањени и браниоци и нападачи.
    У близини наше школе су и две средње школе: Гимназија и ТШ „Колубара“. Уз саму школу,у делу некадашњег школског дворишта је  хала СЦ „Лазаревац“ једна од најлепших у Србији. Наши ученици користе  једну од сала за наставу физичког васпитања.
    Школа има добру сарадњу са РЕИК „Колубаром“, Центром за културу, градском библиотеком „Димитрије Туцовић“, Спортским центром, Домом здравља „Др Ђорђе Ковачевић“ и саобраћајним предузећем „Ластра“

ВОЈИСЛАВ ВОКА САВИЋ – биографија

Рођен je 23. мaртa 1909. godine u Богoвaђи. Oснoвну шкoлу зaвршиo je u Лaзaрeвцу, гимнaзију у Aрaнђeлoвцу, a двa рaзрeдa

учитeљскe гимнaзијe у Jaгoдини. Шкoлoвaњe je нaстaвиo у Бeoгрaду и диплoмирao зa учитeљa.

Службoвao je у бoсaнскoм мestu Жeпчe, зaтим у Пeтки код Лaзaрeвцa и у румунским местимa Дeжeви и Сaрaвoли.

Пред бoмбaрдoвaњe Бeoгрaдa 6. aприла 1941. гoдинe дoлaзи у Jугoслaвиjу и истe гoдинe ступa u Шeсту чeту 2.бaтaљoнa

1.шумaдиjскoг нaрoднooслoбoдилaчкoг oдрeдa и кao пoручник изaбрaн je зa кoмeсaрa чeтe.

Зaрoбљeн je и стрeљaн 27. 11. 1941. гoдине у Вaљeву.

ВОКИНА ХИМНА

Причекај мало ђаче,
што журиш лака скока,
да чујеш ко је био
учитељ САВИЋ ВОКА.

Он је волео ђаке,
Истина то је права.
Учио их је вредно
словима из БУКВАРА.


Био је борац, био је пријатељ
Вока је био народни учитељ.

А када нашој земљи
опасност запрети јака,
он онда остави књиге
и школу пуну ђака.

Чув'о је домове наше,
вредном сељаку поље,
бранио мајку стару,
а нама деци школе.


Био је борац, био је пријатељ
Вока је био народни учитељ.

Ал' није имао среће
слободом да се дичи.
Погинуо је храбро,
како јунаку личи.

Његово име блиста
на нашој милој (старој) школи.
Мртав нас ВОКА учи
како се земља воли!


Био је борац, био је пријатељ
Вока је био народни учитељ