Екскурзија на релацији : Лазаревац – Кладово – Неготин – Ниш – Лазаревац,

реализована у периоду од 25. априла до 27. априла 2017.године

1. дан

У уторак, 25. априла 2017.  године 85 ученика 8. разреда кренуло је на тродневну екскурзију са својим одељењским старешинама (Александар Богетић–8/1, Зорана Вуковић–8/2, Соња Марјановић–8/3, Драгана Јеремић–8/4) и директором школе, Зораном Протићем, а у организацији Туристичке агенције „Космополис“ из Аранђеловца.

Након уобичајене полицијске контроле два аутобуса на паркингу испред ресторана „Ловац“, ученици су са својим наставницима, директором, водичима и доктором кренули на пут  у 7: 30, као што је и планирано.

Путујући преко Аранђеловца и Младеновца, поред Малог Пожаревца и Пожаревца,  наше прво одредиште био је Археолошки парк Виминацијум где смо у 10:00 сати  имали договорен облазак. Ученици и наставници су, у пратњи локалног водича, обишли остатке античког града Виминацијума, главног града римске провинције Горње Мезије. Сазнали смо да је овај град био војно упориште у коме је била стационирана римска легија VII Клаудија. Обишли смо  Римски логор који је саграђен у 1. веку где је  истражено 13500 гробова и пронађено више од 30000 предмета који сведоче о значају и величини самог града, као и о свакодневном животу његових становника. Посебну пажњу привлаче фрескоосликане гробнице, настале средином 3. и 4. века, које својим колоритом и представама представљају посебан куриозитет у уметности не само римског периода. У оквиру овог комплекса, посетили смо Научно-истраживачи центар, објекат који саграђен у форми римске виле  рустике, а има два нивоа: горњи – радни и смештајни простор и подземни – музеј и салу са мозаицима и бистама римских царева. Највећи утисак на све нас оставио је   Мамут парк где је смештен импозантни скелет мамута.  Познати мамут Вика је била женка, стара око 60 година, висока 4,5 метра, дугачка преко 5 метара. Њени остаци су, у целости, пронађени 2009. године.  У оквиру Археолошког парка  Виминацијум обишли смо и  Терме, јавно купатило Римљана, где смо сазнали доста детаља о свакодневном животу тадашњих људи, њиховим навикама, потребама, као и  грађевинском материјалу који су користили и њиховој архитектури.

Наставили смо даље путовање до Голупца где смо имали паузу и сат времена уживања на обали  поред Дунава.

Путујући кроз Ђердапску клисуру, уживајући у лепотама Дунава и крајолику који нас је окруживао, стигли смо до следећег археолошког налазишта, Лепенског вира.  Од локалног водича сазнали смо да  је Лепенски вир  једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта. Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури. Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије. Између 1965. и 1970. откривено је рибарско ловачко насеље са зачецима култивације и доместификације. Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) изграђених у раном мезолиту, у периоду од око 9500. до 7200. године пре наше ере , а затим у раном и средњем неолиту, од око 6250. до 5500. године пре наше ере. Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др Драгослав Срејовић, археолог, академик и професор Универзитета у Београду. Погледали  смо документарни филм који нас је упознао са  радом овог значајног археолога и његовог тима.

Око 18:00 стигли смо у Кладово, у хотел „ Ђердап“ где смо се сместили, вечерали и ноћили. Хотел је за сваку препоруку. Собе су реновиране, чисте, модерно опремљене и деца су била веома задовољна. Након вечере отишли смо у дискотеку, која је смештена у главној шетачкој зони Кладова, а у пратњи водича наше агенције, као и лекара. Након дивно проведеног дана и вечери, отишли смо на спавање.

2. дан

У 9: 00 сати смо отишли на доручак, који је био на бази шведког стола, што је децу посебно обрадовало и задовољило све њихове укусе.

У 10: 30 имали смо договорену посету ХЕ „ Ђердап 1“. У пратњи стручног водича обишли смо Ђердап I који је саграђен 1970. године на 943. километру  Дунава, 10 km узводно од Кладова. Водич нас је одвео до постројења где смо видели 6 генератора од по 176,3 MW са српске стране Дунава, а истих таквих 6 има и са румунске стране и они су срце ХЕ „Ђердап“ .

Након ручка у хотелу „ Ђердап“ у Кладову, кренули смо на даљи пут. Око 15:00 стигли смо у Неготин где смо посетили  кућу Хајдук Вељка  Петровића, Мокрањчеву кућу и Музеј Крајине. Од локалног водича сазнали смо  детаље из живота ових знаменитих Срба, њиховом начину живота, видели смо њихово одело, оружје, доживели простор у коме су живели и стварали.

Путујући дање путевима источне Србије, око 17: 00 сати стигли смо у археолошко налазиште Феликс Ромулија, античке римске царске палате које се од 29. јуна 2007. налази на УНЕСКО листи светске баштине. Гамзиград представља резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија (293-311), зета Диоклецијановог. По мајци Ромули назвао га је Ромулијана.  Водич нам је показао брдо Магура где су у маузолеју сахрањени мајка и син. Палата изгледа никада није довршена, а цареви су током 4. века  велелепни посед препустили хришћанској цркви. Током 5. века палата је разарана од стране варвара, а у 6. век Ромулијану је Јустинијан I обновио у виду пограничне тврђаве. Након најезде Словена крајем 6. века, некадашња царска резиденција је напуштена. Моћан град простире се на 6,5 ha, са око 20 утврђених кула. Унутар се налазила раскошна палата, два паганска храма, три хришћанске цркве и друге грађевине; подни мозаици се сматрају равним најбољим остварењима касноантичког доба у Европи.

Око 20: 00 сати стигли смо у Ниш где смо се сместили у хотелу „ Александар“. Пошто смо се распремили, вечерали смо и остатак вечери провели у дискотеци. Хотел у нишу је био изнад свих очекивања. Ученици су били одушевљени и пожелели су да ту остану више од једне ноћи.

3. дан

Након изузетно обилног доручка ( на бази шведског стола) кренули смо у обилазак Ниша. Ауотобусом смо отишли до некадашњег  концентрационог логора Црвени крст, данас Меморијалног комплекса „12. фебруар”. То је био један од концентрационих логора које су широм Србије основале Немачке окупационе снаге 1941. године за привремени смештај ратних заробљеника југословенске краљевске војске и Јевреја. Логор, који је данас музеј налази се у зградама српске војске које су до окупације служиле као војни магацин, у индустријској зони града Ниша. Њиме су управљали Немци током Другог светског рата. Логор је био смештен у непосредној близини железничке станице „Црвени крст“ у Нишу (по којој је и добио најчешће коришћен назив, Логор Црверни крст). Логор је формирао шеф Гестапоа у Нишу  СС капетан Хамер. Кроз логор је за време окупације прошло око 30.000 затвореника. У оквиру Музеја видели смо простор где су затвореници били смештени, самице са бодљикавом жицом на поду, место на коме су стрељани, остатке лобања стрељаних затвореника, као и канцеларију нацистичке управе.

У наставку обиласка знаменитости града Ниша, посетили смо Ћеле кулу, споменик из Првог српског устанка који је у знак одмазде тадашња турска власт у Србији изградила од лобања, погинулих српских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у бици на Чегру. Налази се на 4 km од центра Ниша. Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.

Око 11:30 стигли смо у центар Ниша где смо прво обишли Тврђаву чији бедеми су високи 8 метара, а укупна дужина  је 2100 метара. За изградњу тврђаве ангажоване су спахије из 14 санџака, 40 цариградских мајстора каменорезаца, а  бедем је зидало 400 зидара. У оквиру Тврђаве видели смо где се налази Хамам, турско купатило, настало у 15. веку и сматра се најстаријим сачуваним  турским објектом у Нишу. Затим, водич нам је показала Бали- бегову џамију, пет барутана где су Турци чували барут и муницију, споменик Милану Обреновићу и Лапидаријум, збирка више врста античких споменика који су пронађени у Тврђави.  Видели смо место где се сваке године одржава  Нишвил џез фестивал.

Након  обиласка Тврђаве, посетили смо Археолошку салу Народног музеја где је тренутно, због реконструкције налазишта, премештена поставка Медијане. У време владавине цара Константина Великог, ово римско насеље или комплекс летњих резиденција типа урбаних вила,  било је велико пољопривредно газдинство, отвореног типа. Насеље је настало на самом крају 3. или почетком 4. Века. Медијана  је од пољопривредног газдинства постала и велелепни летњиковац, са пратећим вилама, китњасто украшеном мозаицима, фрескама и мајсторски моделована скулптурама, вртовима и другим објектима, за уживање, коју је највероватније користио Реметалк, који се као намесник провинције имао о њој бринути, и који је Медијану вероватно користио као своју разиденцију, а по потреби је уступао римским царевима и њиховим породицама и државним службеницима. Медијана је била и Константиново привремено боравиште, обзиром да је често боравио у родном граду. Због свог историјског и археолошког значаја,  локалитет је проглашен,  19. децембра 1981. године  за „Културно добро од изузетног значаја“.

Након заједничког обиласка Казанџијског сокачета где је сниман филм „ Зона Замфирова“,по роману Стевана Сремца, ученици и њихови наставници су  уживали у шетачкој зони дивног града на Нишави.

У 15: 00 сати ручали смо у хотелу Александар, спаковали ствари у аутобусе и кренули пут Лазаревца, ауто-путем до Марковца, Раче, Тополе, Аранђеловца са успутним паузама ради предаха.

У Лазаревац, крајње одредиште,  стигли смо у 20: 15 минута.

Реализовано је све што је предвиђено планом. Агениција „ Космополис“ је задовољила све наше критеријуме, испунила очекивања, чак их је и надмашила захваљујући Драгици Величковић, водичу, која је својом љубазношћу, одговорношћу, професионализмом и посвећеношћу, оставила значајан утисак на нас и наше ученике.

Соња Марјановић,

руководилац Одељењског већа 8.разреда

Погледајте слике...